Антоній Алаіз Міштольд: Розніца паміж версіямі
[недагледжаная версія] | [недагледжаная версія] |
Няма тлумачэння праўкі |
Няма тлумачэння праўкі |
||
Радок 33: | Радок 33: | ||
== Літаратура == |
== Літаратура == |
||
* Нікалаеў, М.В. Бібліятэкі Сапегаў. |
*[http://infobelarus.nlb.by/7n_2618dvd/fscommand/278.pdf Нікалаеў, М.В. Бібліятэкі Сапегаў.] |
||
* Encyklopedia wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy 1564–1995 / оprac. L. Grzebień. – Kraków : Wyd-wo WAM, 1996. – 882 s. |
* Encyklopedia wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy 1564–1995 / оprac. L. Grzebień. – Kraków : Wyd-wo WAM, 1996. – 882 s. |
Версія ад 09:31, 16 лістапада 2018
Антоній Алаіз Міштольд | |
---|---|
літ.: Antanas Aloyzas Mištautas, лац.: Antinio Aloyzio Misztołt польск.: Antoni Alojzy Misztołd | |
Род дзейнасці | святар, педагог |
Дата нараджэння | 28 мая 1685 |
Месца нараджэння | Навагрудскі павет |
Дата смерці | 25 лістапада 1740 |
Месца смерці | Віцебск |
Грамадзянства | |
Месца працы | |
Альма-матар |
Антоній Алаіз Міштольд (літ.: Antanas Aloyzas Mištautas, лац.: Antinio Aloyzio Misztołt, польск.: Antoni Alojzy Misztołd; 28 мая 1685, Навагрудскі павет – 25 лістапада 1740, Віцебск[1]) – святар, педагог.
Уступіў у Таварыства Ісуса у Вільні. Атрымаў ступень доктара філасофіі ў Віленскай акадэміі, а пасля выкладаў там метафізіку і этыку. Рэктар езуіцкіх калегіумаў у Навагрудку (1726–1731)[2], Полацку (1731–1735)[3], Нясвіжы (1735–1738)[4], і суперыёр Віцебскага езуіцкага калегіума (1738–1740) (Дата сканчэння паўнамоцтваў суперыёра, якая падаецца Я. Гіжыцкім і Л. Гжэбнем - 1741 г. [5][6], напэўна, з'яўляецца памылковай, бо напрыканцы 1740 г. А.А. Міштольд ужо памёр).
Апублікаваў прысвечаную Яну Фрыдэрыку Сапегу[7] панегірычную гісторыю роду Сапег (Historia illustrissimae domus Sapiehanae. Ab origine et antiquitate sua genealogico syllabo per gloriosos heroum ejusdem ac connexarum familiarum progressus in praesens saeculum deducta, Вільня, 1724)[8].
Зноскі
- ↑ http://www.lietuvosmenas.lt/authors/270
- ↑ Grzebień, L. (Ed.), Encyklopedia Wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy, 1996.
- ↑ Grzebień, L. (Ed.), Encyklopedia Wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy, 1996.
- ↑ Grzebień, L. (Ed.), Encyklopedia Wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy, 1996.
- ↑ Giżycki, J.M. Materyały do dziejów Akademii Połockiej i szkół odniej zależnych / J.M. Giżycki. – Kraków: Druk. W. Anczyca i spółki, 1905. – s. 184.
- ↑ Grzebień, L. (Ed.), Encyklopedia Wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy, 1996.
- ↑ Stankiewicz, A. „…Kleynoty których my przez żelazne nabywamy groty”. Kreacja zasług i pochodzenia Marcjana Aleksandra Ogińskiego w świetle grafik z druków ulotnych / A. Stankiewicz // Studia nad staropolską sztuką wojenną / red. Z. Hundert, K. Żojdź, J. Sowa. – Oświęcim, 2015. – T. IV. – s. 157.
- ↑ Нікалаеў, М.В. Бібліятэкі Сапегаў.
Літаратура
- Encyklopedia wiedzy o jezuitach na ziemiach Polski i Litwy 1564–1995 / оprac. L. Grzebień. – Kraków : Wyd-wo WAM, 1996. – 882 s.
- Giżycki, J.M. Materyały do dziejów Akademii Połockiej i szkół odniej zależnych / J.M. Giżycki. – Kraków: Druk. W. Anczyca i spółki, 1905. – 288 s.
- Асобы
- Выкладчыкі Навагрудскага езуіцкага калегіума
- Выкладчыкі Полацкага езуіцкага калегіума
- Выкладчыкі Нясвіжскага езуіцкага калегіума
- Выкладчыкі Віцебскага езуіцкага калегіума
- Выкладчыкі Віленскага ўніверсітэта
- Выпускнікі Віленскага ўніверсітэта
- Гісторыя Полацка
- Адукацыя ў Полацку
- Ордэн езуітаў
- Езуіты Беларусі
- Рэктары Полацкага езуіцкага калегіума