Курагіна (пасёлак гарадскога тыпу)
Выгляд
| Пасёлак гарадскога тыпу | |||
| Курагіна | |||
|---|---|---|---|
|
|||
| 53°53′16″ пн. ш. 92°40′53″ у. д.HGЯO | |||
| Краіна |
|
||
| Суб’ект федэрацыі | Краснаярскі край | ||
| Муніцыпальны раён | Курагінскі раён | ||
| Гісторыя і геаграфія | |||
| Заснаваны | 1626 | ||
| Насельніцтва | |||
| Насельніцтва |
|
||
| Лічбавыя ідэнтыфікатары | |||
| Паштовы індэкс | 662910 | ||
| Код АКАТП | 04230551000 | ||
| admkurag.ru | |||
| Паказаць/схаваць карты | |||
Курагіна (руск.: Кура́гино[2][3]) — пасёлак гарадскога тыпу ў Краснаярскім краі Расіі, адміністрацыйны цэнтр Курагінскага раёна.
Геаграфія
[правіць | правіць зыходнік]Пасёлак знаходзіцца ў Мінусінскай катлавіне. Прыстань на правым беразе ракі Туба (прыток Енісея). Чыгуначная станцыя на Паўднёва-Сібірскай магістралі, за 94[2] км у напрамку на ўсход ад горада Абакан.
Насельніцтва
[правіць | правіць зыходнік]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Крыніцы
[правіць | правіць зыходнік]- 1 2 https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/MZmdFJyI/chisl_МО_Site_01-01-2021.xlsx
- 1 2 ВСЭ 1973.
- ↑ ГНР 2008.
- ↑ http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_pop_39_4.php
- ↑ Всесоюзная перепись населения 1959 года. Численность сельского населения РСФСР - жителей сельских населённых пунктов - районных центров по полу
- ↑ http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus70_reg2.php — Демоскоп Weekly.
- ↑ http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus79_reg2.php — Демоскоп Weekly.
- ↑ http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus89_reg2.php
- ↑ http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls
- ↑ http://www.gks.ru/bgd/regl/B09_109/IssWWW.exe/Stg/d01/tabl-21-09.xls
- ↑ Russian population data
- ↑ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям. Таблица 35. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2012 года
- ↑ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. Таблица 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населённых пунктов, сельских населённых пунктов — Росстат, 2013. — 528 с.
- ↑ http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar
- ↑ http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar
- ↑ http://www.gks.ru/free_doc/doc_2016/bul_dr/mun_obr2016.rar — 2018.
- ↑ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года — М.: Росстат, 2017.
- ↑ https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/CcG8qBhP/mun_obr2020.rar
Літаратура
[правіць | правіць зыходнік]- Кура́гино // Т. 14. Куна — Ломами. — М. : Советская энциклопедия, 1973. — С. 20. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров; 1969—1978). (руск.)
- Кура́гино // Географические названия Росии: Топонимический словарь: более 4000 единиц / Е. М. Поспелов. — М.: АСТ; Астрель, 2008. — С. 262. — 523 с. — 3 000 экз. — ISBN 978-5-17-054966-5 (Аст), ISBN 978-5-271-20728-0 (Астрель). (руск.)
- Курагино // География России : энциклопедический словарь / Главный редактор А. П. Горкин. — М. : Большая рос. энцикл., 1998. — 799 с. : ил., карт.; 26 см. — ISBN 5-85270-276-5. (руск.)
![alt=Сцяг[d]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f7/Flag_of_Kuragino_%28Krasnoyarsk_krai%29.png)