Нерэй

З Вікіпедыі, свабоднай энцыклапедыі
Нерэй
стар.-грэч.: Νηρεύς
Міфалогія старажытнагрэчаская рэлігія[d]
Пол мужчынскі пол
Бацька Понт[2][1]
Маці Гея[2][1]
Жонка Дарыда[d][1]
Дзеці Галатэя[d][3][4], Actaea[d], Arethusa[d], Agave[d], Amatheia[d], Amphithoe[d], Apseudes[d], Asia[d], Autonoe[d], Beroe[d], Callianassa[d], Clio[d], Clymene[d], Cydippe[d], Cymatolege[d], Cymo[d], Cymodoce[d], Cymothoe[d], Dexamene[d], Doris[d], Doto[d], Drymo[d], Dynamene[d], Eione[d], Ephyra[d], Erato[d], Euagore[d], Eucrante[d], Eudore[d], Eulimene[d], Eunice[d], Glauce[d], Glauconome[d], Галія[d], Halimede[d], Hipponoe[d], Hippothoe[d], Iaera[d], Ianassa[d], Ianeira[d], Ligea[d], Limnoreia[d], Lycorias[d], Lysianassa[d], Maera[d], Melite[d][5], Proto[d], Nemertes[d], Nesaea[d], Opis[d], Orithyia[d], Phyllodoce[d], Polynome[d], Pontomedusa[d], Sao[d], Speio[d], Thaleia[d], Фетыда[1][6][…], Thoe[d], Xantho[d], Амфітрыта[1][7][…], Panopea[d], Pherusa[d], Eurydice[d], Amphinome[d], Galene[d], Pronoe[d], Halice[d], Nerites[d], Psamathe[d], Каліпса, Cranto[d], Creneis[d], Deianira[d], Deiopea[d], Dero[d], Dione[d], Evarne[d], Eumolpe[d], Eupompe[d], Glaucothoe[d], Ploto[d], Menippe[d], Laomedia[d], Neso[d], Protomedea[d], Plexaure[d], Ione[d], Neomeris[d], Nausithoe (nereid)[d], Pasithea[d][8], Pontoporeia[d], Poulunoe[d], Callianira[d], Panopea[d], Ceto[d], Leucothoe[d], Neaera[d], Arethusa[d] і Proto[d]
У іншых культурах Old Man of the Sea[d][9]
Лагатып Вікісховішча Медыяфайлы на Вікісховішчы

Нерэй (стар.-грэч.: Νηρεύς) — у старажытнагрэчаскай міфалогіі[10] адзін з найбольш каханых і шанаваных багоў вадзяной стыхіі (мора): добры, мудры, справядлівы старац, увасабленне спакойнай марской глыбіні, які абяцае маракам шчаслівае плаванне.

Старэйшы сын Понта і Геі[11], або сын Понта і Тэфіі[12]. Муж Дарыды, бацька нерэід[13], у тым ліку Фетыды[14].

Аднойчы Геракл звязаў яго[15]. Жыхары Гітыёна (Лаконіка) завуць яго Старцам[16]. Яму прысвечаны XXIII арфічны гімн.

Этымалогія Нерэя магчыма звязана з абазначэннем чалавека ў ілірыйскам мове (ср. алб.: Njeriu)

Гл. таксама[правіць | правіць зыходнік]

Заўвагі[правіць | правіць зыходнік]

  1. а б в г д Любкер Ф. Nereus // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 914.
  2. а б Гесіёд Θεογονία — 0700.
  3. Любкер Ф. Galatea // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 546.
  4. Галатея // Энциклопедический словарьСПб.: Брокгауз — Ефрон, 1892. — Т. VIIа. — С. 888–889.
  5. Любкер Ф. Melita // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 851.
  6. Любкер Ф. Thetis // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 1382–1383.
  7. Любкер Ф. Amphitrite // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 82.
  8. Любкер Ф. Pasithea // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга и др. — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 992.
  9. Παυσανίας 3.21.9 // Апісанне Элады
  10. Мифы народов мира. М., 1991-92. В 2 т. Т.2. С.213, Любкер Ф. Реальный словарь классических древностей. М., 2001. В 3 т. Т.2. С.447
  11. Гесіёд. Тэагонія 233—236
  12. Орфіка, фр.117 Керн
  13. Псеўда-Апаладор. Міфалагічная бібліятэка I 2, 6-7 далей
  14. Гамер. Іліяда I 358
  15. Псеўда-Апаладор. Міфалагічная бібліятэка II 5, 11
  16. Паўсаній. Апісанне Элады III 21, 9

Спасылкі[правіць | правіць зыходнік]